Državna matura biće ocena sveukupnog rada škole, omogućiće učenicima da upišu studije koje žele, a fakulteti će dobiti najbolje kandidate, izjavio je danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Šarčević je, povodom predstavljanja programa državne mature u hotelu Metropol, rekao da je to veoma važna kategorija ako želimo kvalitet u obrazovanju.

I velika i mala matura su stožerna tačka kojom se uvodi ozbiljnost, eksterna ocena i niz drugih faktora koji su dobri za učenika. Cilj i glavni ishod državne mature je da učenici, roditelji i celo društvo dobiju mnogo bolje obučene mlade ljude za život, rekao je Šarčević.

On je objasnio i da će velika matura pomoći i da se utvrdi kvalitet rada nastavnika, jer merilo neće biti „odlazak nekolicine učenika na takmičenje, već postignuće svih učenika“.

Ministar je dodao da će matura omogućiti veće mogućnosti za buduće studente navodeći primer upisa na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, za koji svake godine vlada veliko interesovanje i jaka konkurencija.

Ako sada aplicirate za ETF i izgubite mesto za upis za pola poena, morate da čekate drugi upisni rok kada vam nije u ponudi nijedan tehnički fakultet, već upisujete nešto što ne želite da studirate. To nije fer. Sa državnom maturom učite grupu predmeta i aplicirate na neograničen broj fakulteta, rekao je Šarčević.

Prema njegovim rečima na taj način ceo sistem se profesionalizuje i postaje pravedan, a istovremeno će fakultetima obezbediti bolje brucoše.

Ako neko nije uspeo da upiše ETF, upisaće Mašinski ili Tehnološko-metalurški fakultet. To je mnogo pravednije, jer se aplicira na mnogo više fakulteta nego što je sada, kada se ide na izbor samo jednog, rekao je Šarčević.

Šarčević je naglasio da se ista pravila odnose na državne i privatne fakultete i da niko neće moći ni privatni fakultet da upiše bez mature.

Položena državna matura biće uslov da neko dobije sertifikat da je završio srednje obrazovanje, bez obzira da li želi da nastavi školovanje.

Državna matura neće biti samo formalnost, odnosno neće biti dovoljno samo da se učenik pojavi i da mu neko pokloni diplomu. Biće uvedene stroge procedure, primera radi da su učenici na određenom rastojanju, da se snima, da se sve kovertira, da ispite pregledaju drugi ljudi…, rekao je Šarčević.

On je dodao da će na izradi procedura biti iskorišćeno iskustvo evropskih zemalja, kao i punopravno članstvo u Erazmus plus projektu.

Već imam dogovor sa tri nemačke i tri francuske gimnazije sa kojima ćemo da napravimo prvi koncept, naveo je ministar.

Šarčević je zaključio da obrazovanje u Srbiji postaje ozbiljna kategorija i da će ocena prestati da bude sredstvo moći, već da će postati merilo znanja.

Probni završni ispit za učenike srednjih stručnih trogodišnjih profila biće organizovana u novembru, dok će proba državne mature za učenike u srednjim četvorogodišnjim školama biti u martu i novembru 2020. godine.

Planirano je da državna ili velika matura bude uvedena od juna 2021. godine i ona treba da zameni prijemni na fakultetima. Gimnazijalci će polagati opštu maturu, učenici umetničkih škola – umetničku, dok će đaci srednjih stručnih škola polagati stručnu maturu.

Fakulteti će zadržati pravo da organizuju dodatne ispite za proveru posebnih talenata i sposobnosti kandidata, ukoliko budu smatrali da je to neophodno.

post_link